Postovana gospodo,

U Sidneju je umro Nikola Samardzic kapetan duge plovidbe I bivsi crnogorski minister inostranih poslova.U proslosti ste objavljivali njegova pisma pomazuci mu da javnost informise I odbrani se od klevetanja u nekim crnogorskim glasilima posebno Monitoru.

Nikolu sam prvi put srio u CG a kasnije smo se nasli u izbjeglistvu u Australiji. U prilogu je dio tog sjecanja ukoliko bi bili voljni da objavite.

S pozdravima I najboljim zeljama u Novoj Godini,

Miodrag Ilickovic
Sydney

In Memoriam

Sjecanje na Kapetana Nikolu Samardzica

Nikola Samardzic nije bio covjek koji se svakom svidjao, on to nije niti zelio.
Imao je svoje principe I od njih nije ostupao - cak I kada su mu se o glavi lomili. Upoznao sam ga upravo u jednoj takvoj situaciji.

Bilo je to u jeku cuvene “vunske afere” kada je Nikola kao predstavnik PKJ u Australiji otkrio da su Beogradska preduzeca koja su uvozila vunu za potrebe Jugoslovenske vunarske industrije, umjesto da vunu kupuju direktno ili koriste  robnokreditne seme  Australske vlade,  isli preko posrednickog preduzeca koje su  u inostranstvu registrovali njihovi rukovodioci  da bi privatno ubirali posrednicku proviziju. Nikola je nagazio “ osinje gnijezdo” ali nije odustajao dok sve nije jasno dokazao. Tada je Jugoslovenska javnost  I upoznala Nikolu kao covjeka od integriteta, visoke profesionalne etike.

Kao minister inostranih poslova Nikola se zalagao za nezavisnu Crnu Goru ali je ocigledno bio  bolje shvacen u inostranstvo nego od svoje  vlade. Lord Owen, Lord Carrington, Stipe Mesica i mnogi drugi strani drzavnici  cijenili su Nikoline ideje kao konstruktivne. Mesic ih je nedavno citirao sa zaljenjem da nijesu prihvacene. 

Medjutim najvise zasluga Nikola je stekao tokom boravka na Malti kada je uspio da spasi flotu Jugooceanije i  oslobodi se balasta starih brodova po povoljnoj cijeni. To su cinjenice koje je Nikola vise puta dokazao. Ali za boravak na Malti vezana su i njegova velika razocarenja  koja su ga  dovela u samocu izbjeglistva. 

Nikola je, kako nam je cesto pricao, bio takodje zaduzen od vlade da novac koji  je na Maltu pristizao raznim kanalima, prebacuje na racune imenovanih crnogorskih licnosti po stranim bankama ( “desavalo se da su dnevne transakcije bile i po nekoliko desetina miliona”). O ovim transferima nista nije javno receno ali se puno spekulisalo  da je Nikola prisvojio novac  od prodaje brodova. Dokumenta  nikog nijesu interesovala. Sa Jugooceanijom se izgleda  manipulisalo kako bi se  diskreditovao Nikola Samadzic  radi neceg drugog sto je bilo u igri! 

Nikola je mijenjao funkcije - ali  je uvijek ostao Kapetan duge plovidbe. I nije nikad zaboravio Jugoocaniju.Kada  je Jugooceanija bila  na izdisaju  nasao je partnera koji je  uradio plan da se spasi i  brzo postavi na noge.  Na predlog niko nikad nije odgovorio. Ali Nikola je uporno vjerovao u Jugooceaniju – nijesu vjerovali u njega oni koji su preuzeli Jugooceaniju i vodili je u propast.

Zbog Jugooceanije se “zavadio sa ministrima”. Prema Nikolinoj prici pao je u nemilost i izgubio povjerenje  kada je odbio nalog da na  “jednan privatni  racun” prebaci novac od prodaje brodova Jugooceanije. Novac je na vrijeme uspio skloniti  “na sigurno’! Tada se i zavrsio Nikolin boravak na Malti.

U Sidneju Nikola je zivio skromno i u nekom strahu,  cesto mijenjajuci adrese. Zalio  se da mu se prijeti  zbog toga i nije smio otici u Crnu Goru. Nikola je puno znao, sve biljezio i dokumentovao. O svemu je detaljno pricao na skupovima clanova Crnogorske zajednice - kao da je zelio da nam  sve te podatke i anegdote  prenese u  legat da se ne zaborave. 

Nikola je otisao posteno kao sto je i zivio. Nista nije poneo u grob -  mozda ce to jednog dana biti problem. Ostala mu je neispunjena zelja da se sa svojim drugovima pomorcima jos jednom proseta Kotorskom rivom. Niko ga iz Crne Gore nije posjetio ili se sjetio da  pita za zdravlje.To vise govori o onima koji su to trebali da urade nego o Nikoli Samardzicu. Mirno more Kapetane.
 

Miodrag Ilickovic