I.M.C - ILICKOVIC & MEYER CONSULTING
 Mailing address:  Po Box 1226 Sydney NSW 2022 
Fax 612 95804874 E-mail  prost@internode.on.net
_______________________________________________________________

International Project Funding Consultants                         
Cross Border Finance

    Debt Loans (bank)
    Equity Investment
    Venture Capital
    Joint Venture 
       Partners
    Global Leasing
 

  
Centar za Iseljenike Crne Gore  -  Attn: Mr.M.Vukcevic                        

          
July 30,  2005
                                                                     
 

FOND ZA DIASPORU   - Predlog projekta
-----------------------------------------------

KOMENTAR  NA TEXT I SUGESTIJE

1.  Iz teksta nijesmo dobro shvatili  kome je  inicijativa namijenjena i koji zadatak  treba da ispuni a) da li je to namijenjeno relevantnim drustvenim subjektima koji treba da osiguraju materijalne a i drustvene uslove za realizaciju, b) iseljenicima, c) sirokoj javnosti ili nekome drugo.

Nije istaknuto koja je uloga Centra za Iseljenike u pripremi Predloga kao I kasniji u Fondu.

Ako je rijec o pocetnom materijalu upucenom Vladi ili nekom drugom drusavnom subjektu koji treba da osigura materijalnu ili drugu podrsku, mislimo  da tekst ne bi trebalo izraditi u formi  "Prijedloga projekta" ,  vec kao "Idejni projekt". Razlika izmedju prijedloga i idejnog projekta nije samo terminoloska vec je prvenstveno sadrzajna i, kao takva, vrlo znacajna.

Za razliku od Prijedloga, koji nema standardizovanu formu ( a ni sadrzaj),  idejni projekat  po svojoj strukturi vrlo je formalizovan pa obuhvata koncept projekta ( ciljeve, metode, preliminarni plan itd) te predstavlja standardizovan dokumenat koji daje dovoljno elemenata onome koji odlucije da ocijeni ide li u to ili ne ide. Dakle, ako je rijec o idejnom projektu,  ne radi se o materijalu "iz glave" kao sto to moze biti "prijedlog" nego o materijalu koji se temelji na argumentima i zakljuccima prikupljenim preliminarnim ispitivanjima problema potkrijepljenim prikupljenim podacima i informacijama. Naravno da se  idejni projekat sastavlja tako da uvjeri nadlezne da treba ici u projekat (nesto se kamuflira a nesto istakne, vec prema tome sto odgovara). Time bi se dobilo na efikasnosti i brzini realizacije.

2. Misija fonda
  
Misija fonda je u tekstu utvrdjena  kao "MISIJU  PROJEKTA OSNIVANJA, Fonda za dijasporu predstavlja KONCIPIRANJE I IZRADA PROGRAMA poslovne saradnje (pitanje je ko je taj koji nudi poslovnu saradnju?) sa crnogorskom dijasporom, koji ?e se bazirati na obostranom ekonomskom interesu i stvaranje povoljnijih uslova za povratak iseljenika, privredni razvoj u Crnoj Gori kroz nove investicije, kao i uklju?ivanje crnogorske dijaspore u privredna zbivanja u Crnoj Gori."

Komentar: Osim sto za projekat nije uobicajeno utvrdjivati misiju (organizacionu svrhu) jer jer misiju moze imati samo neki konkretni subjekat ( konkretni organizacijski sistem ili pojedinac), npr. onaj koji inicira projekat, ovdje navedena formulacija razlicitih i nepovezanih misija je dosta zbrkana i apstraktna. Umjesto termina MISIJA mislimo da bi trebalo upotrijebiti temin CILJEVI  i taksativno ih navesti, vodeci pri tome racuna da se izbjegne navodjenje ciljeva koji mogu biti medjusobno kontradiktorni.

Ciljevi

Ono sto se navodi u tekstu pod ciljevima, predstavljaju u stvari zadatke koje bi trebalo uraditi da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Buduci da ciljevi nisu nigdje eksplicitno navedeni (npr. privuci ...........  mil € investicija iseljenika u narednih X godina i sl.) izlisno je govoriti o zadacima kao i programu mjera da bi se ti ciljevi realizovali)

Ciljna grupa

Utvr|ivanje ciljne grupe moze predstavljati jedino rezultat segmentacije populacije iseljenika s obzirom na one atribucije za koje je nosilac istrazivanja zainteresovan.
Bez prethodne segmentacije kazati da "dolazimo do odredjenog broja ljudi u dijaspori koji predstavljaju našu ciljnu grupu" sadrzajno je bez smisla. Osim toga, ko su onda oni koji nisu ciljna grupa? Nadalje, za ocekivati je da se nece identifikovati samo jedna ciljna grupa vec vise njih sa razlicitim stavovima, uvjerenjima i motivacijama  to opet ukazuje da svakom od tih segmenata (ciljnih grupa) treba prici sa posebnom ponudom i komunicirati  drugim nacinom.

Savjet projekta, fond itd

U ovom dijelu materijala ide se preduboko i projektuju se konture samog sistema i daju konkretna rjesenja i direktno navode akteri bez ikakvog obrazlozenja.  Ne moze se nista o ovome unaprijed govoriti jer se ne posjeduju relevantne informacije i podaci. Moze sve biti dobro zamisljeno, i stavljeno na papir, ali da bude nemoguce realizovati. Da li je pravi trenutak da se to realizuje, da li poistoje uslovi, da li je evidentan interes dijaspore itd. sve su to pitanja koja treba prethodno utvrditi. Ono sto se u ovom materijalu moze najvise kazati je da se samo izlozi  grubi MODEL, ali ne i da se ide u njegovu operacionalizaciju ( kao sto je to ucinjeno kada se odredjuje da nosioci fonda sudjeluju  sa 40%, a dijaspora sa 60%).

Dalje nigdje se ne govori kakav tip  Fonda bi bio u pitanju i koji bi bili i na osnovu cega bi se definisali investicioni ciljevi takvog fonda. Poznato je da su s obzirom na investicione ciljeve  fondovi vrlo diferenciranii, a sto je opet u vezi sa onima koji su njihovi clanovi - akcionari. 

Treba takodjer  postaviti i pitanje da li je Investicioni fond najbolje rjesenje ili se mozda moze razmisljati o banki ili nekoj drugoj finansijskoj instituciji kao boljem rjejenju. Neka originalna rjesenja, mislimo, ne bi terebalo traziti jer ona vec odavno postoje. npr- americki fondovi za SME i sl.

I na kraju procjenjujemo da u projektiranje ovog posla treba ici drugim putem -  od dijaspore ili neke lokalne ili strane banke prema drzavi, a ne kako je ovaj materijal koncipiran - da drzava ( u imenu Direkcije za mala i srednja preduzeca) smisli projekat i pokusava "ugurati" dijasporu u model koji su zamislili.  Budite uvjereni da bi samo nekolicima naivnih iseljenika pristala na ovako zamisljen posao. Podsjecamo na njihove komentare koje dajemo u prilogu. Vecina njih koji su vani i uspjeli u poslu  odavde su i otisli zbog toga sto im je neko odozgo nametao neka svoja  rjesenja i trazio da se uklope u njih. Dok  vecina gradjana u CG kako se da uociti, pokazuju vise razumijevanja za “jednopartiske” metode nego sto mare za svoja gradjanska prava I obaveze kako ih shvataju na zapadu – kod iseljenika je to sasvim obratno! Formula koju je vlada  koristila da se sve sprovodi – odozgo kroz establishment, ostavljajuci vecinu stanovnistva po strani kao promatrace - iseljenici ne bi prihvatili.Mislimo da bi to trebalo imati u vidu ne samo kod ovog projekta vec I iuopste kada su iseljenici u pitanje.   

Vama je poznato da i investicioni fondovi kao i svi drugi sistemi u svijetu pokusavaju svoju ponudu prilagoditi onima na koje racunaju kao klijente ( u ovom slucaju dijaspora), a  sto se iz ovoga materijala ne vidi. Ovdje se ide u posao na osnovu predubedjenja - bez elementarnih informaija o strukturi iseljenistva, ciljevima i stvarnoj ekonomskoj zainteresovanosti onih za koje se fond osniva.
                                
                                        ***

 "Ad hoc" pristupi rijetko uspjevaju, na kraju se dobra ideja samo iskompromituje, sto bi u ovom slucaju bilo steta! Jer  na ovu temu moze se napraviti dobar projekt, ali da se ide uobicajenim procedurama, a ne "na precac". 

Ono sto bi prije svega trabalo napraviti je ocjena izodivosti (Feasibility study) koju bi zainteresovani drzavni organi isfinansirali i koja bi ukazala na ogranicenja i mogucnosti i dala osnovnu orijentaciju o tome da li ici u to i ako ici onda kako ici. 

Mi cemo sa zadovoljstvom pomoci iskustvom I vezama da se ovaj posao postavi kako valja, bilo direktno iz inostranstva ili preko nasih vrlo iskusnih “associates” u regionu.

Vrseci istrazivanja da bi dali  komentare na vas Text “Fond za diasporu”  dosli smo do niza korisnih podataka. Podsjetimo da je  slican projekat, ali vrlo konkretan, bio  pokrenut u Republici Hrvatskoj krajem 80 tih godina. Nakon svih procjena koje su vrsene  rezultat je bio -  formiranje Banke "Croatia AD"!

Ali, kako smo mogli vidijeti u Hrvatskoj su kompletan posao oko toga posvetili ljudima koji se time profesionalno bave i imnaju iskustva u radu i projektovanju takvih organizacija. 

Nijesmo sigurni da su sindikat ili  Agencija za mala preduzeca  na tom nivou.Ova konstatacija je bazirana na nasem iskustvu sa sindikatom sa kojim smo bili ukljuceni u formiranje fonda I vec imali stranog partnera u jednoj renomiranoj Svajcarskoj instituciji, toliko dugo su  nas zamajavali dok strani partner frustriran nije odustao od proijekta.

Sigurni smo da bi za Fond mogli da zainteresujemo nekoliko stranih fondova I investicionih kompanija. Da bi bilo sta predlozili potrebno je imati jeasnu sliku, jer njihovi upiti I komentari bice prije svega na linijama koje smo iznijeli I konkretniji. Posebno ce ih zanimati ko ce da upravlja fondom” MANAGE the fund”  odredjena osoba,companija, banka itd I njihovo profesionalno iskustvo.

U textu se pridaje znacaj stranim ulaganjima I povezivanju sa stranim partnerima. Ali tebalo bi precizirati i ne olako odustati I ispustiti ovu sansu iz nekih formalnih razloga itd.Jer poduhvat smo shvatili kao ambiciozan (na stranu nedostaci koji se daju ukloniti) ali tesko d a  se znacajniji uspjeh moze postici bez “stranih ulaganja”.

2.REAGOVANJE MEDJU ISELJENICIMA NA TEXT “PREDLOG PROJEKTA”

Treba istaci da je predlog naisao na podsku medju iseljenicima, u nacelu.Ali isto tako skepticizam I nepovjerenje.Mislimo d a  ce nosiocima Projekta biti od interesa da ih upoznamo sa nikim od tih komentara I posluziti kao orijentacija kod postavljanja projekta. 

Pada u oci da se u vezi sa “Predlogom projekta” ne  predvidjaju  konsultacije sa diasporom, iako se radi o “Fondu za diasporu”. 

Postavlja se takodje pitanje koga sve obuhvata pojam “Diaspora” - do sada je bio u “sluzbenoj” upotrebi pojam “Iseljenici”, to jest gradjani koji su se iselili u prekomorske zemlje. Za one u Evropi koristio se njemacki termin “Gastarbeiteri”.

Nije u pitanje lingvistika vec se radi o vaznoj sustini na koju su sagovornici prvo ukazali.Naime primjeceno je da se u zadnje vrijeme pojavljuju termini kao sto su “Diaspora sa Kipra” ili “Crnogorska diaspora u Rusiji” ili nekim drugim Istocno Evropskim zemljama I sl, sto se smatra da nemoze biti u nikakvoj vezi sa iseljenicima u Australiji ili Americi koji su odavno dosli u ove zemlje da bi odrzali u zivot sebe I porodicu. U ovim zemljama zivi vec treca I cetvrta generacija iseljenika.Njihov novac I drustveni polozaj stecen je sa teskom mukom I na posten nacin. Prateci kretanja u CG zadnjih deset godina, uoceno je da su se na Kipar, Maltu, Moskvu, Prag itd  “iseljavali” I pravili “firme” uglavnom oni koji su dosli do novca u vrijeme crne ekonomije I ilegalnog trzista koje je drzava tada sponzorisala. Dakle bojazan koja  je prisutna kod iseljenika koje smo kontaktirali jested da ce  ovi  “iseljenici” (koji su daleko bogatiji I od onih u prekomorskim zemljama), da “uzapte” fond te da drzava pokusava naci formu d a   im se omoguciti da “ svoj capital” opran I recikliran vrate u CG.

Kao sto vidite vec u samom pocetku zapazena je velika doza skepticizma na bazi nagomilanog nepovjerenja kroz losa iskustva iz proslosti. Neki komentari  idu I dalje – da se u vezi sa ovim projektom radi o “naprijed dogovorenom poslu” u kome su uloge vec podijeljene I koji je sada potrebno pokriti projektima, te da radi toga samom textu Predloga nije poklonjena ozbiljna paznja, ionako sluzi  pro forma.

Drugo pitanje – koja je uloga Centra za iseljenike.Da li je  preuzeo samo promociju ili ce imati uticaja na realizaciju projekta. Vecina je u znaku podske Centra – da bi  trebao da ima vaznu ulogu -  da ne bi smio doci u situaciju da “uleti” I promovise nesto nasto nemoze da utice I olako dovede u pitanje svoju reputaciju.
  
Miodrag Ilickovic