Sporazum o principima.

Sporazum o principima odnosa Srbije i Crne Gore u okviru drzavne

zajednice potpisuju ucesnici u razgovorima: predsednik SRJ,

potpredsednik Savezne vlade, predsednik Republike Crne Gore i

predsednici vlada Srbije i Crne Gore i, kao svedok, Visoki predstavnik

EU za spoljnu politiku i bezbednst.

Dokument se upucuje na raspravu skupstinama drzava-clanica i

Saveznoj skupstini.
 
 

Ustavna povelja.

Na osnovu misljenja iznetih u skupstinskim raspravama, odnosno

skupstinskih zakljucaka, ustavna komisija cije clanove delegiraju

skupstina Srbije, Crne Gore i SRJ pristupa izradi Ustavne povelje,

najviseg pravnog akta drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Tekst

tog akta usvajaju prvo republicke skupstine, a on se zatim dostavlja

Saveznoj skupstini. Ovakvim postupkom bili bi potvrdjeni elementi

drzavnosti Srbije i Crne Gore, koji proizlaze iz sadasnjeg

faktickog stanja i istorijskih prava obeju drazava-clanica.
 
 

Odredba o preispitivanju.

Po isteku perioda od tri godine, drzave clanice imaju pravo da

pokrenu postupak promene drzavnog statusa, odnosno istupanja iz

drzavne zajednice. U slucaju istupanja Crne Gore iz drzavne

zajednice medjunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno

Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti vazili za Srbiju

kao sukcesora.
 
 

Drzava-clanica koja to pravo iskoristi ne nasledjuje pravo na

medjunarodno-pravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se

regulisu izmedju drzave-sukcesora  i novonastale drzave. U slucaju

da se obe drzave-clanice u referendumskom postupku izjasne za

promenu drzavnog statusa (nezavisnost), u postupku sukcesije regulisu

se sva sporna pitanja, kao sto je postupljeno u slucaju prethodne

Jugoslavije.
 
 

Zakone o referendumu donose drzave-clanice, vodeci racuna o

medjunarodno priznatim demokratskim standardima.
 
 

Ime drzavne zajednice. Srbija i Crna Gora.
 
 

Institucije Srbije i Crne Gore: Skupstina, Predsednik, Savet

ministara i Sud.
 
 

Skupstina.

Jednodoma skupstina uz odredjenu pozitivnu diskriminaciju poslanika

iz Crne Gore. Zakone o izboru poslanika u Skupstinu Srbijue i Crne

Gore donose drzave-clanice u skladu sa nacelima utvrdjenim Ustavnom

poveljom.

Predvidjeno je postojanje mehanizama zastite od nadglasavanja

drzava-clanica.
 
 

Predsednik Srbije i Crne Gore.

Predsednik, koga bira Skupstina, Srbije i Crne Gore, predlaze Savet

ministara i rukovodi njegovim radom.
 
 

Savet ministara.

Savet ministara ima pet resora: spoljni poslovi, odbrana, medjunarodni

ekonomski odnosi, unutrasnji ekonomski odnosi, i zastita ljudskih i

manjinskih prava. Poslovi ministarstava bi bili naknadno precizirani.
 
 

Sud Srbije i Crne Gore.

Sud ima ustavnosudsku i pravnosudsku funkciju i bavi se

ujednacavanjem sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrsi se u

odnosu na upravna akta ministarstava Saveta ministara. Sud zauzima

pravne stavove i misljenja koji se odnose na ujednacavanje sudske

prakse. Sud nema instancionu nadleznost i ima jednak broj sudija iz

drzava-clanica.
 
 

Vojska.

Vojskom Srbije i Crne Gore komanduje Vrhovni savet odbrane koji cine

tri predsednika. VSO odlucuje konsezusom. Regruti vojni rok sluze na

teritoriji svoje drzave-clanice, uz mogucnost da sluze i na

teritoriji druge drzave-clanice, ako to zele.
 
 

Izbori i imenovanja.

Po usvajanju Ustavne povelje u skladu sa predvidjenim postupkom,

odrzace se izbori i konstituisace se Skupstina Srbije i Crne Gore,

izabrati Predsednik Srbije i Crne Gore i clanovi Saveta ministar, kao

i sudije Suda Srbije i Crne Gore. U organima sudske i izvrsne vlasti

obezbedice se ravnopravnost predstavljanja drzava-clanica. Moguce

je predvideti rotiranje u toku mandata. (U ministarstvu inostranih

poslova i ministarstvu odbrane ministar i njegov zamenik iz

razlicitih drzava-clanica zamenjuju se po isteku polovine mandata.)
 
 

U predstavljanju drzava-clanica, u medjunarodnim organizacijama

(OUN, OEBS, EU, Savet Evrope) obezbedice se prioritet putem rotacije,

a za medjunarodne finansijske organizacije utvrdice se posebni modeli

predstavljanja. U DKP Srbije i Crne Gore u inostranstvu postici ce

se poseban dogovor o proporciji zastupljenosti drzava-clanica.
 
 

Ustavna povelja ce biti podneta skupstinama na razmatranje najdalje

do kraja juna 2002.
 
 

Dislokacija saveznih institucija.

Pojedine savezne institucije mogu imati sediste u Podgorici.
 
 

Ustavna rekonstrukcija drzava-clanica.

U sklopu aktivnosti na donosenju Ustavne povelje Srbije i Crne Gore

drzave-clanice ce izvrsiti izmenu svojih ustava u saglasnosti sa

Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore ili doneti nove ustavne povelje

najdalje do kraja 2002.
 
 

Ekonomska oblast.

Dostignuti nivo ekonomskih reformi u drzavama-clanicama polazna je

osnova za uredjenje medjusobnih ekonomskih odnosa.
 
 

Drzave-clanice su odgovorne za neometano funkcionisanje zajednickog

trzista, ukljucujuci slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i

kapitala.
 
 

Harmonizacijom ekonomskih sistema drzava-clanica sa ekonomskim

sistemom EU obezbedice se prevazilazenje postojacih razlika, pre

svega u oblasti trgovinske i carinske politike.
 
 

U oba slucaja vodice se racuna o ekonomskim reformama koje su vec

sprovedene u drzavama-clanicama, a prihvatace se resenja koja ce

brze dovest do integracije u EU. Prelazna resenja u uskladjivnju

trgovinske i carinske politike treba da uvazavaju interese

drzava-clanica.
 
 

Evropska unija ce pomagati u ostvarenju ovih ciljeva i redovno

nadgledati ovaj proces.
 
 

Modaliteti ostvarivanja tih ciljeva bice razradjeni paralelno sa

Ustavnom poveljom.
 
 

Ako jedna od clanica smatra da druga clanica ne ispunjava obaveze

koje proizilaze iz ovog Sporazuma u pogledu funkcionisanja

zajednickog trzista i harmonizacije trgovinske i carinske politike,

zadrzava pravo da pokrene to pitanje kod EU u kontekstu procesa

stabilizacije i asocijacije, u cilju preduzimanja odgovarajucih mera.
 
 

EU daje garancije da, u slucaju ispunjavanja drugih uslova i

kriterijuma za SAP (proces stabilizacije i asocijacije) dogovoreni

principi ustavnog uredjenja nece predstavljti prepreku za brzo

zakljucivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
 
 

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije

Vojislav Kostunica
 
 

Potpredsednik Savezne vlade

Miroljub Labus
 
 

Predsednik Republike Crne Gore

Milo Djukanovic
 
 

Predsednik Vlade Republike Srbije

Zoran Djindjic
 
 

Predsednik Vlade Republike Crne Gore

Filip Vujanovic
 
 

U prisustvu Visokog predstavnika Evropske Unije za zajednicku spoljnu

i bezbednosnu politiku Havijera Solane
 
 
 
 

U Beogradu, 14. marta 2002.