Danas, 24.10.2000.
   REAGOVANJA:  DA LI JE U PORASTU ANTICRNOGORSKO RASPOLOZENJE U SRBIJI 

Ko je kome pruzio ruku

    Gospodje i gospodo,
    Prvi put u zivotu pisem novinama duboko razocaran. Bili ste mi 
godinama kao dete. Pomagali ste mi da ostanem u maloj grupi normalnih 
Srba i drugih stanovnika Srbije. Nekada sam izdvajao zadnji dinar da 
kupim Danas.
    Komentar o Crnoj Gori je skoro na nivou Politike iz najgorih dana. 
Jos uvek ne mogu da poverujem da ste vi to objavili.
    Mogao bih sad sate da potrosim, ja, Srbin braneci na izgled Crnu 
Goru, a u stvari braneci PRINCIP I DOSLEDNOST zbog kojih sam godinama 
kupovao vasu novinu, a ne Politiku i slusao B92 a ne Radio Beograd i 
gledao Studio B a ne RTS. Mogao bi sada ispisati cini mi se silne listove 
objasnjavajuci svaku od gresaka od netacno navedenih cinjenica do 
pogresno izvucenih zakljucaka u tom clanku. Mogao bih isto potrositi 
prostor objasnjavajuci zasto takvo nesto niste nikada smeli da objavite. 
Ali sta to sad vredi.
    Evo samo ovo: pisete da je Kostunica "pruzio ruku" itd. Pa zar ste 
toliko kratkovidi? Zar ne znate da je Kostunica celo vreme posle pobede 
izjednacavao SNP i Crnu Goru? Zar niste primetili da je redosled bio 
ovakav: 1. Kostunica je odmah posle izbora rekao masi: "Pobedili smo 
uprkos nekim demokratama u Srbiji i nekim demokratama u Crnoj Gori". 2. 
Djukanovic je onda PRUZIO RUKU prvi put i izjavio na tribini u Niksicu da 
ta izjava mozda jeste malo euforicna itd, ali da ce sacekati kasnije 
izjave da ne treba po tome suditi itd. Nazalost, ne znam tacno da citiram 
ali ovo je sustina. 3. Kostunica je onda nekoliko puta ponovio i to na 
RTS da je "SNP najjaca stranka" itd, a da je DPS "pobedila na izborima 
98" pa je kao zbog toga najbrojnija tamo. 4. Kostunica je onda najavio da 
ce doci u Crnu Goru i da ce posetiti mitropolita Amfilohija. A znate 
kakva je situacija u Crnoj Gori oko crkve.
    Odmah da se razumemo, ja isto mislim da je nova Crnogorska crkva 
nesto sasvim drugo od Srpske pravoslavne crkve.
    E to je sled dogadjaja. Kostunica je onako docekan jer je krenuo u 
Crnu Goru DA ARBITRIRA time sto nije otisao da se sastane sa Milom 
Djukanovicem nego sa njim i sa Filipom Vujanovicem i Svetozarom 
Marovicem. Pa zar nije nivo predsednika da se sastaje sa predsednikom? 
Kostunica je pokazao da zeli da arbitrira i time sto je otisao samo kod 
mitropolita Amfilohija. On to NIJE SMEO kao Srbin da akcentira tako sto 
je isao kod mitropolita Amfilohija. Ja kao Srbin sam vernik SPC, ali tamo 
u Crnoj Gori ima i onih koji veruju novoj Crnogorskoj crkvi. Zasto je 
morao Srbin Kostunica da to dira?
    Citam Danas godinama pa znam da ste ovo morali da primetite. Ali 
lakse je uzjahati talas euforije. Zar vi? Zar novinari koji su pisali o 
svim zlocinima? Zar novine koje su sve ove godine ostale ciste? Zar da 
dopustite da tako nisko padnete sad? Da jos na kraju napisem da sam 
Srbin, rodjen i odrastao u Beogradu, poreklom su moji iz Macve itd. 
Dakle, nisam ja Crnogorac i niko moj nije Crnogorac pa da tako pisem jer 
sam uvredjen zbog toga. Nego sam Srbin 100 odsto, ali gradjanski 
orijentisan. I zato sam kupovao Danas i citao. Zato sam ovako razocaran. 
Ne bih mozda ni napisao pismo da nisam sad cuo na Slobodnoj Evropi da je 
odgovorni urednik Danasa iz Crne Gore Veseljko Koprivica zbog tog clanka 
podneo ostavku.
    Vas verni citalac i dalje - nadam se ako ovakvih stvari ne bude, 
ucesnik svih antiratnih protesta i mitinga opozicije od 1990.
    Dipl. inz. Nebojsa Milentijevic,
    Banovo brdo, Beograd
 
 

--------------------------------------------------------------------------------

Teski zagrljaj "velikog brata"

    Posle saveznih izbora i uspesne odbrane izborne volje gradjana 
Srbije, svedoci smo naglog preokreta ne samo politickog kursa, vec, na 
zalost i nekritickog odnosa odredjenog broja gradjana, novinara, pa cak i 
politickih analiticara iz Srbije prema zvanicnoj Crnoj Gori.
    Izrazava se, naime, veliko nezadovoljstvo cinjenicom da su vlasti u 
ovoj federalnoj jedinici i dalje rezervisane prema "novoj Srbiji", da i 
dalje insistiraju na "odvajanju od Jugoslavije". Polako ali sigurno 
javlja se anticrnogorsko raspolozenje, sto je narocito vidljivo u kontakt 
emisijama nekih radio stanica u Beogradu, pre svih Radio Indeksa. 
Slusaoci ovog radija kao nekad Slovencima i Hrvatima u danima probudjenog 
velikosrpskog sovinizma, upucuju uvrede Crnoj Gori, ali i Crnogorcima 
koji zive u Beogradu. "Ne mogu da zivim od svih tih Crnogoraca, 
preplavili su citav Beograd", istakla je slusateljka ovog radija u 
najcrnjem nacistickom maniru (Radio Indeks, subota, 21.10. kontakt 
emisija od 13 do 15 casova).
    Zasto se pokrecu ovakve teme u ovako osetljivom politickom trenutku 
kada sama Srbija jos nije odlucila sta ce sa sobom i kada se suocava sa 
opstrukcijom ostataka Milosevicevog rezima? Kome je potreban novi srpski 
nacionalizam u situaciji kada je problem odnosa izmedju Srbije i Crne 
Gore najmanje nacionalan, etnicki, vec je to pitanje nastalo na potpuno 
vestacki nacin i prevashodno je plod desetogodisnjeg razornog delovanja 
rezima Slobodana Milosevica cija je osnovna namera bila: "zavadi pa 
vladaj" i "sto gore to bolje". Kako to da se onima koji danas olako 
kritikuju Mila Djukanovica ne cini da mi u Srbiji danas zapravo kusamo 
corbu koju nam je tako majstorski zaprzio upravo Slobodan Milosevic?
    Dvadeset i sedmog aprila 1992. godine, naime, formirana je jedna 
ideoloska drzava od strane dve vladajuce partije, jedne u Srbiji, a druge 
u Crnoj Gori, ciji je doduse i Djukanovic bio istaknuti clan. I dok su 
dve partije ideoloski tesno saradjivale nije bilo nikakvih problema u 
odnosima "dva oka u glavi". Cim je Djukanovic pokusao da se oslobodi 
teskog zagrljaja "velikog brata" kojeg je u tom istorijskom trenutku 
olicavao Milosevic, jer je uvideo apsurdnost i ludilo njegove huskacke 
unutrasnje i izolacionisticke spoljne politike, odmah su nastali ozbiljni 
nesporazumi.
    Milosevic je 6. jula ove godine izvrsio klasicni "ustavni udar" 
promenivsi dve kljucne odredbe Ustava SRJ, cime je jednako derogirao 
izborna prava Srbije i Crne Gore, ali je s obzirom na nesravnjeno manje 
biracko telo Crne Gore time pogodjena iskljucivo manja federalna jedinica.
Otkud pravo nekim "analiticarima" da na tako sraman nacin podrzavaju 
100.000 crnogorskih glasova datih na saveznim izborima ne Srbiji, vec 
Slobodanu Milosevicu, umesto da postuju onih 350.000 koji tu podrsku 
balkanskom diktatoru nisu hteli da daju? 

     Stoga je 11. jula Narodna skupstina Crne Gore, kao najvisi 
predstavnicki organ vlasti donela jedino mogucu odluku: SRJ onakva kakva 
je nastala 1992. godine vise ne postoji, svaka vlada na saveznom nivou u 
kojoj ne ucestvuje Crna Gora ne moze biti legitimna, svako raspisivanje 
federalnih izbora od te i takve vlade odnosno krnje Savezne skupstine 
takodje ne moze biti odraz volje crnogorskog naroda.
    Kada su 27. jula savezni izbori raspisani, Crna Gora nije mogla da 
ucini nista drugo do da te nelegitimne izbore bojkotuje. Posle saznanja 
izbornih rezultata, medjutim, bilo bi u najmanju ruku nemoralno da Crna 
Gora, odnosno onaj njen najveci i zvanicni deo posalje svoje poslanike u 
nov parlament ili pak uzme ucesce u buducoj federalnoj vladi. Crna Gora 
se zapravo samo ponasa strogo principijelno, ma sta mislili neki 
preterano emotivni "analiticari". Tu se zaista ne radi o pokusaju 
izdvajanja iz SRJ. Da li ce, pak, Crna Gora ostati u zajednickoj drzavi 
zavisi od volje njenog naroda, ali i od stepena demokratskih promena u 
samoj Srbiji koja je danas u velikom previranju sa jos uvek tesko 
predvidivim prognozama kako ce se sve okoncati.
    Dakle, iako Djukanovic pozdravlja pocetak demokratskih promena u 
Srbiji, on, sve i da zarko zeli, ne moze i ne sme da udje u Saveznu vladu 
jer mu to izricito zabranjuje odluka Narodne skupstine, koja je starija 
od predsednikove volje (sto se u Srbiji olako zaboravlja!).
    Prema dogovoru pre izbora, izmedju Djukanoviceve vlade i Demokratske 
opozicije Srbije u slucaju pobede ove potonje, moralo bi prvo doci do 
vracanja Ustava SRJ u stanje pre 6. jula 2000. godine, dakle u status quo 
ante, pa tek onda razgovarati o buducoj zajednici dveju republika. Hoce 
li DOS biti u stanju da ispuni obecanje, ostaje da se vidi.
    Kako stvari stoje danas, krajem oktobra 2000? Prvo, zbog opstrukcije 
od strane jos uvek zilave socijalisticke vlasti izuzetno tesko ide sa 
formiranjem prelazne vlade Srbije, raspustanjem republicke skupstine i 
formalnim raspisivanjem prevremenih republickih parlamentarnih izbora. 
Takodje jos nije formirana Savezna vlada, pa u ovom trenutku ne postoje 
najvaznije institucije sistema koje jedine mogu da donesu legalnost i 
stabilizaciju politickih i ekonomskih prilika u Srbiji. Nisu naravno 
izmenjene ni dve kljucne odredbe Ustava SRJ kojima je Srbija Miloseviceve 
ere ozbiljno narusila Crnoj Gori ravnopravnost.
    Kada sve to imamo u vidu, otkud pravo Srbiji koja je pre samo dve 
godine surovo posegla u zajednicki Ustav, krseci sve dogovore i sve 
zakone o ravnopravnom statusu dveju federalnih jedinica (da ne pominjemo 
brojne slicne primere iz istorije, narocito tzv. "Podgoricku skupstinu" 
iz 1918. ciji su "poslanici" skupljani navrat-nanos iz vasojevickih 
plemena i koja je doslovno prisajedinila Kraljevinu Crnu Goru Kraljevini 
Srbije), otkud dakle pravo Srbiji da postavlja uslove onoj federalnoj 
clanici koju je tako beskrupulozno unizila? Otkud pravo nekim 
"analiticarima" da na tako sraman nacin podrzavaju 100.000 crnogorskih 
glasova datih na saveznim izborima ne Srbiji, vec Slobodanu Milosevicu, 
umesto da postuju onih 350.000 koji tu podrsku balkanskom diktatoru nisu 
hteli da daju?
    Onda kada se politicki odnosi u Srbiji istinski demokratizuju, kada 
Srbija bude u mogucnosti da se pohvali novom postizbornom demokratskom 
republickom vladom, kada se sramne i nezakonite odredbe Ustava SRJ vrate 
u predjasnji status, nece biti nikakvih prepreka da se na ravnopravnoj 
osnovi, a ne sa visine velikog brata, i pozicije izmisljanja nekakvih 
nepostojecih nacionalnih pitanja i stvaranja vestackih etnickih tenzija, 
razgovara o novom savezu ove dve suverene republike.
    Zlatoje Martinov, Beograd

--------------------------------------------------------------------------------

U suprotnom smeru

    Cestitam.
    Dok vase kolege iz Politike, Vecernjih novosti, Borbe itd. napustaju 
uskogrudost, tendencioznost i pisanje bez argumenata i preveslavaju na 
drugu stranu, vi ostajete dosljedni i principijelni.
    Clanci "Crnogorski zid" i "Neka te, Milo" pokazuju da se kao ni 
ranije nijeste prikljucili vecinskome trendu no ste preveslali u 
suprotnome smjeru pa ste onamo dje su oni bili do prije neki dan.
    Vas dojucerasnji stalni citalac
    Vuko Markov Nikcevic, Niksic